Od se­dam su­di­ja Ustav­nog su­da sko­ro po­lo­vi­na, tač­ni­je njih tro­je, ne­ma po­lo­žen pra­vo­sud­ni is­pit. Me­đu su­di­ja­ma bez ovog is­pi­ta na­la­zi se čak i pred­sjed­nik tog su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić. Iako za­kon­ske od­red­be i Ustav ne pro­pi­su­ju da je oba­ve­zno da su­di­ja Ustav­nog su­da ima po­lo­žen pra­vo­sud­ni is­pit, lo­gič­no je da se ta­kav uslov pod­ra­zu­mi­je­va pri­li­kom iz­bo­ra čla­no­va naj­ve­će sud­ske in­stan­ce u dr­ža­vi.
Osim pred­sjed­ni­ka Us­tva­nog su­da, po ustav­nim žal­ba­ma od­lu­ču­ju i De­san­ka Lo­pi­čić, Mi­o­drag Ilič­ko­vić, Ham­di­ja Šar­ki­no­vić, Me­vli­da Mu­ra­to­vić, Mi­o­drag Go­gić i Bu­di­mir Šće­pa­no­vić. Po­red pred­sjed­ni­ka naj­ve­će sud­ske in­stan­ce u dr­ža­vi, pra­vo­sud­ni is­pit, su­de­ći po bi­o­gra­fi­ja­ma ko­je su is­tak­nu­te na zva­nič­nom saj­tu su­da, ne­ma­ju ni su­di­je Mu­ra­to­vić i Šće­pa­no­vić.
Advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić ka­zao je da je ap­so­lut­no ne­za­ko­ni­to da su­dij­sku funk­ci­ju oba­vlja ne­ko ko ni­je po­lo­žio pra­vo­sud­ni is­pit.
– Ne znam ko je su­di­ja bez pra­vo­sud­nog is­pi­ta u Ustav­nom su­du, ni­ti je to bit­no. Ap­so­lut­no je ne­za­ko­ni­to da su­di­ja bu­de ne­ko ko ne­ma po­lo­žen pra­vo­sud­ni is­pit. Sva­ki su­di­ja po za­ko­nu mo­ra ima­ti po­lo­žen pra­vo­sud­ni is­pit – ka­zao je Bo­ro­vić za „Dan”.
Ka­ko je do­dao, sve i da to za­ko­ni ne pro­pi­su­ju, ni­je lo­gič­no da su­di­ja ne­ma is­ku­stva u kri­vič­nim pred­me­ti­ma, a da do­no­si od­lu­ke o nji­ma.
– To je još ve­ća ne­lo­gič­nost zbog to­ga što Ustav­ni sud sta­vlja tač­ku, od­no­sno da­je po­sled­nje mi­šlje­nje o ne­kom pred­me­tu. Moć su­di­ja Ustav­nog su­da ogle­da se i u to­me što je to po­sled­nja sud­ska in­stan­ca u dr­ža­vi ko­ja mo­že da po­ni­šta­va čak i od­lu­ke Skup­šti­ne, pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, pred­sjed­ni­ka Vla­de, od­lu­ke Vr­hov­nog su­da... Ne­ko ko se ni­je ba­vio kri­vi­com i ni­je po­stu­pao u kri­vič­nim pred­me­ti­ma ne­ma do­volj­no zna­nja da bi mo­gao da do­no­si od­lu­ke u slu­ča­je­vi­ma kao što su na pri­mjer te­ška ubi­stva. Su­di­ja mo­ra da ima iz­u­zet­no is­ku­stvo čak i u raz­ma­tra­nju na­la­za raz­li­či­tih vje­šta­če­nja. Ne­lo­gič­no je da ne­ko bez is­ku­stva u kri­vič­nim pred­me­ti­ma od­lu­ču­je da li je do­šlo do po­vre­de pra­va, po­vre­de ZKP-a – is­ta­kao je Bo­ro­vić.
On je na­gla­sio da su­di­je mo­gu na­u­či­ti da „či­ta­ju” i pri­mje­nju­ju za­ko­ne i od­red­be Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, ali da to pri­u­če­no zna­nje ne mo­že bi­ti do­volj­no za Ustav­ni sud uko­li­ko su­di­ja ne­ma is­ku­stva u tim pred­me­ti­ma.
Su­di­je Ustav­nog su­da bez po­lo­že­nog pra­vo­sud­nog is­pi­ta uglav­nom su, pri­je ne­go što su obu­kli su­dij­sku to­gu, bi­li prav­ni­ci u pri­vat­nim ili dr­žav­nim fir­ma­ma. Predjsed­nik tog su­da Dra­go­ljub Dra­ško­vić di­plo­mi­rao je na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du 1978. go­di­ne, gdje je na­kon de­vet go­di­na ste­kao i aka­dem­ski ste­pen dok­to­ra prav­nih na­u­ka. Pri­je ne­go što je iza­bran za čla­na Ustav­nog su­da, bio je za­po­slen u Že­lje­za­ri Nik­šić, gdje je ra­dio na po­slo­vi­ma prav­nog re­fe­ren­ta, sa­mo­stal­nog prav­nog re­fe­ren­ta, struč­nog sa­rad­ni­ka za pro­u­ča­va­nje prav­nog si­ste­ma i pra­će­nje prav­nih pro­pi­sa i sa­vjet­ni­ka u Po­slo­vod­nom od­bo­ru Me­ta­lur­ško-me­tal­skog kom­bi­na­ta Nik­šić. Na­kon to­ga je ra­dio u Elek­tro­pri­vre­di Cr­ne Go­re – Nik­šić.
Su­di­ja Me­vli­da Mu­ra­to­vić je ra­di­la u Ape­la­ci­o­nom i Pri­vred­nom su­du, dok je njen ko­le­ga Šće­pa­no­vić, iz­me­đu osta­log,  ra­dio u Re­pu­blič­kom se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo na nor­ma­tiv­no-prav­nim i ana­li­tič­kim po­slo­vi­ma. Na­kon to­ga je ra­dio u Re­pu­blič­kom hi­dro­me­te­o­ro­lo­škom za­vo­du kao na­čel­nik slu­žbe za prav­ne i op­šte po­slo­ve.M.V.P.


Iz su­da iz­bje­gli od­go­vor

Uz Ustav­nog su­da ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja re­dak­ci­je „Da­na” ko­li­ko su­di­ja ne­ma po­lo­žen pra­vo­sud­ni is­pit i ko su oni. Umje­sto to­ga, na­ve­li su da im je ne­ja­san smi­sao pi­ta­nja.
– Ustav Cr­ne Go­re i amand­man 16 na Ustav od­re­đu­ju da se su­di­ja Ustav­nog su­da bi­ra iz re­da is­tak­nu­tih prav­ni­ka sa naj­ma­nje 40 go­di­na ži­vo­ta i 15 go­di­na rad­nog is­ku­stva u prav­noj stru­ci. Za­kon o Ustav­nom su­du Cr­ne Go­re od­re­đu­je da se is­tak­nu­tim prav­ni­kom sma­tra­ju pro­fe­so­ri prav­nih na­u­ka, su­di­je, dr­žav­ni tu­ži­o­ci, advo­ka­ti, no­ta­ri, prav­ni­ci ko­ji ra­de u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, od­no­sno lo­kal­ne upra­ve, kao i prav­ni­ci ko­ji ra­de u pri­vred­nim dru­štvi­ma i prav­nim li­ci­ma, ko­ji uži­va­ju pro­fe­si­o­nal­ni i lič­ni ugled. Iz sve­ga re­če­nog pro­iz­i­la­zi da is­pit ko­ji po­mi­nje­te u Va­šem pi­ta­nju ni­je oba­ve­zan za iz­bor su­di­je Ustav­nog su­da i otu­da smi­sao Va­šeg pi­ta­nja osta­je ne­ja­san – sa­op­šte­no „Da­nu” iz Ustav­nog su­da.